Општина Косовска Митровица је општина у Косовскомитровачком округу у Србији, која се налази на северном делу АП Косово и Метохија. У општини према проценама УНМИКа живи 130.000 становника, са површином од 350 km² и обухвата 49 насељених места. Општина је у стварности подељена на северни и јужни део, током реке Ибар. Јужни, албански део има око 110.000 становника и већина су Албанци уз мање заједнице: Бошњака, Турака, Рома, Ашкалија, Египћана и Горанаца. Северни, српски део има око 20.000 становника од којих су 17.000 Срби (од њих су 5.000-7.000 интерно расељена лица), а 3.000 мањине и то највише Албанци, Бошњаци, Роми и остали. Северном делу припадају и етнички мешовита насеља Горњи Суви До и Доњи Суви До. Број Бошњака у граду је преполовљен са цифре од око 6000 пре сукоба 1999. године. Око 8.000 Рома из јужног дела је после доласка КФОР-а расељено у северни део и централну Србију.
Име Митровица потиче из 14. века, по цркви Светог Димитрија Солунског, која је била испод звечанског утврђења, а коју је 1315. године српски краљ Милутин даровао својој задужбини – манастиру Бањска.
Као рударски град Трепча се спомиње 1303. године. У време Немањића крај Косовске Митровице издизао се град Звечан који је играо важну улогу у средњевековној историји Србије, а чије се рушевине и данас уздижу на оближњем истоименом брду. Данашњи град се први пут помиње као Дмитровица средином 15. века.
Након Првог балканског рата 1912. Косовска Митровица, заједно са остатком Косова и Македонијом улази у састав Краљевине Србије, а 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. Почетком 90-тих година 20. века граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.
На простору града нађени су трагови рударења из доба неолита, римски жртвеници и статуете (2-3. век). У 6. веку византијски цар Јустинијан I гради тврђаву Звечан. Као рударски град Трепча се помиње 1303. године. У Старом Тргу се до бомбардовања 1999. године налазио Музеј кристала. У близини су остаци тврђаве Ћутет (13. век). У Брњаку је био град-дворац (друга половина 13. века) који је припадао жени српског краља Стефана Уроша I, Јелени Анжујској, која је у њему умрла 1314. године. У време Немањића крај Косовске Митровице већ се налазио град Звечан који је играо важну улогу у средњовековној историји Србије, а чији се остаци кула и данас уздижу на оближњем истоименом брду. За време Османског царства Митровица је била мала оријентална варош. НаконПрвог балканског рата 1912. Косовска Митровица, заједно са остатком Косова иМакедонијом, улази у састав Краљевине Србије, а 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За време Другог светског рата Косовска Митровица иРудник Трепча били су у саставу Недићеве Србије, у оквиру немачке окупационе зоне. Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. 1991. године граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.
ВЕЛИКИ ГРБ КОСОВКСЕ МИТРОВИЦЕ
Чувари штита на Великом грбу су два сребрна орла (који симболишу припадност и оданост Р.Србији) у полету уздигнутих крила: златних кљунова, ногу, канџи и црвеног језика. Десни орао придржава златним ресама одрубљени стег Р.Србије (тробојка хоризонтално поређених поља истих висина црвене, плаве и беле боје), а десни придржава златним ресама одрубљени стег општине К.Митровица (црвене боје подељен златним крстом на четири поља са по једним огњилом у сваком пољу, окренути ка спољним странама). Оба стега су истакнута на браон копљима са златним врховима. Постамент је зелени брежуљак на којем се налазе седам црвених божурова (симбол проливене крви српских родољуба). На ленти је исписано Косовска Митровица ћириличним писмом.
У плавом штиту полукружног облика налази се Свети Димитрије Солунски (светац по коме је К.Митровица добила име, крсна слава града тј. заштитник града), одевен у златни оклоп у комбинацији са браон материјалима, огрнут црвеним плаштом. Свети Димитрије Солунски у својој десној руци држи браон копље са златним врхом, а у левој руци држи мали црвени штит полукружног облика до пола видљив са златним крстом и огњилима, окренутим ка спољним странама штита („Ватром ћемо крст бранити“). Свети Димитрије Солунски стоји на зелено тровршје (што представља три планине које окружују Косовску Митровицу: Копаоник, Голија и Мокра Гора) испод којег се налазе три плаве вијугаве реке (што представља три реке које протичу кроз Косовску Митровицу: Ибар, Ситница и Љушта), у стопи штита налазе се два укрштена црна чекића (симболи рударске традиције овог краја).
На простору града нађени су трагови рударења из доба неолита, римски жртвеници и статуете (2-3. век). У 6. веку византијски цар Јустинијан I гради тврђаву Звечан. Као рударски град Трепча се помиње 1303. године. У Старом Тргу се до бомбардовања 1999. године налазио Музеј кристала. У близини су остаци тврђаве Ћутет (13. век). У Брњаку је био град-дворац (друга половина 13. века) који је припадао жени српског краља Стефана Уроша I, Јелени Анжујској, која је у њему умрла 1314. године. У време Немањића крај Косовске Митровице већ се налазио град Звечан који је играо важну улогу у средњовековној историји Србије, а чији се остаци кула и данас уздижу на оближњем истоименом брду. За време Османског царства Митровица је била мала оријентална варош. НаконПрвог балканског рата 1912. Косовска Митровица, заједно са остатком Косова иМакедонијом, улази у састав Краљевине Србије, а 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За време Другог светског рата Косовска Митровица иРудник Трепча били су у саставу Недићеве Србије, у оквиру немачке окупационе зоне. Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. 1991. године граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.
